Александар Марић

НИКОЛА АЛЕКСАНДАР МАРИЋ

Александар Марић

Александар Марић


Драгиши Марићу, мом деди који обручаваше светлост и претвараше је
у сасуде свадбеног вина и љуте задушне ракије

ПИНТОР

Истомишљеници постају једноделници,
А једноделници истомишљеници.

Свети Николај Жички

Обручавање

Служим у градини тврдој
Долина се пролама
У успореном кадру
Клисура камена
Дом бучне артерије
Воде у походу

Обручи гвоздени
Слика су кружних
Кретања васељене
Савијене дуге
Речи приведене намени

Прозба овде не мине
Ни када мрак венча
Хоризонте са бесконачним
Јер песма реке
Не малаксава

Круна је литија
Око склопљеног тела
Сасуди тешки и оштри
Кад токовима знаменују
Нови простор
И праве га на пут славе

Посета

Сваког четвртка
Када чудесно допутује звук
Јутрењског звона
У радионицу уђе
Свети Никола и прво подигне
Затурену алатку

Мени се заборављене речи
Јављају док лежим
Склопљених очију
Молим се, а светац
Редује, чује се шум
Савија нетварне дуге
И обручава их светлом

И тако све док пашче не залаје
Или комшија Драгутин
Не потера говеда
Сунце пробија баријеру магле
Устајем без бола
А на столу злати се
Буренце
Оно траје колико и зора

Колико трен, међа ноћи и дана
Не трпи се са земним
Када се накашљем
Нестане некуда, а простор
Замирише на тамјан
То јутро не палим дуван
Само се прекрстим уз шљиву

________ из пропратног писма аутора: Драги Мирославе, добио сам Годишњу награду књижевног клуба Краљево из фонда др Хранислава Милошевића, за рукопис „Обручавање светла“ који би требао ускоро да буде и штампан. Шаљем ти у прилогу сам рукопис и реч образложења приликом уручења награде.

Александар Марић ОБРУЧАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ (корице)

Александар Марић ОБРУЧАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ (корице)

________из образложења ове награде:Милоје Радовић СВЕСТВАРНОСТ ОБРУЧЕНА РЕЧИМА

Реч је прамајка мноштва, звоно које њише околину у
ритму Боготворења. А шта је песма и ко је песник, одмах ти се
испречи непостављено, а од свуда видљиво питање. Александар
Марић нуди одговор који приличи само рођеним, а молитвеним
песницима….

_____ Александар Марић : Поводом књиге „Обручавање светлости“
….Зато што је књига која је пред Вама уствари потрага за очинством, трагање за оним очинством тела и зато је
посвећена мом деди Драгиши, преко кога ми Марићи вучемо порекло још од Адама и Еве и имамо
све особине човечанске и завете. Друго очинство је оно које символизује духовно опредељење
које такође држимо, које је у овом случају везано за Хиландар и то у опису тренутка када гори
ова наша последња одступница, збег наш. И на крају потрага за очинство у поезији. Сва три
очинства чине ову књигу и човек који је саделава не може без сва три стуба да постоји, а камоли
да ствара. У њима се садрже и сва друга непоменута очинства, и уз њих као недељива супстанца
мајчинство. „Уље и злато у млаком ваздуху, над тек обраним воћњаком“ поје Лалић на почетку
песме „Византија Х“ која као да је песма близнакиња оне прво поменуте, а завршава је речима
пророчанства „простор се размиче да прими будућност нејасним чудима насељену“ остављајући
тако својим поетским чадима да га растумаче или бар препевају за оне који у нама буду гледали
очеве и своја очинства препознавали.

ЛеЗ 0005218

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s