ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ


МОРЕ КАМЕНА

Аутор Шаркаменац

Аутор Шаркаменац

ПОДЛОВЋЕНСКЕ СЛИКЕ – СОНЕТНИ ТРИПТИХ
1. МАГАРАЦ
У ПРИМОРСКИМ БРДИМА

Кад је магаре гледало човека
у очи како мучи се да носи
дрва у врлет, не хте да пркоси,
но кротко прими терет, и ту нека

Инат-Судбина испуни му срце,
те ђà уз брдо, скоро с два кубика:
смрзнута нејач плаче са ћувика –
решен, престиже и живе и мрце.

И гле, пред кућом истоварише га,
хладне зидове облицом да греју,
док деца, људи радосно се смеју,
нико жив више не гледа на њега.

Он сузом мудром рече Богу: Ако,
жив без товара, осећам се лако.

Лета Господњега 2014., у Цуцама (Трешњево)

2. ГОЛА БРДÂ – НЕПЛОДНА?

Земља рађа хлеба, а хлеб опет људе
да сиђу на равно негде покрај мора
и у шаци једва кроз крш голих гора
врате мало земље у виду им груде.

И у мил`јон пута испуне вртачу,
поравнају дољу, ко што с` душа равни,
баче зрно што зна завет староставни:
да донесе бел-прах за белу погачу.

И веков`ма тако, како знаше ђедо:
што буј`ца однесе да се врати шаком,
па то мало земље дâ се зрну сваком,
боже!, да би неко издао тај кредо!

Па се брдâ диче због, у њиви, вола,
чини им се, ипак, како „нису гола“.

Лета Господњега 2014., у Цуцама (Трешњево)

3. … И БИ РЕЧ У БОГУ…

Реч, чврсто задата, обећање, завет,
заклетва, оданост – некад постојаху,
данас нам Реч даје смисленост двојаку –
небрига казаног гора је но авет.

У приморско-брдским крајевима мора
млађарију стиже нови смисô Речи:
Реч Дата умире, продолом зајечи,
јер млађ није јела хлеб са девет кора.

Ал кад проговориш са једном старином,
чућеш звук свет-Речи, дате ти на поклон,
још светију трајност која нема отклон
од изворног гласа што с летњом спарином

Разби се о брдâ и отхуја Богу,
завек, ко Реч Прва, штујућ` с Духом Слогу.

Лета Господњега 2014., у Цуцама (Трешњево)

= о Аутору: Рођен 1941. између два корака своје мајке-ходочаснице по крајинским Светим Духовима, и између два места, Салаша и Шаркамена, код Неготина. Као учитељ, подучавао децу крајинских сељана који су, пак, њега подучавали ослушкивању и одласку на саборе сањача, вашаре легенди и пијаце предања, где је прећуткивао своје прве приче. Као архитекта, градио своје прве куће на песку у кључко-неготинском крају десне обале Дунава и рушио затворске зидове својих првих песама, зазиданих у памћење и прозрачност. Магистрирао на Архитектонско-урбанистичком факултету (3. степен) у Београду, тумачећи духовност места („GENIUS LOCI“) у Источној Србији оних насеља која су се са урбанистичких карата преселила у легенду, и са светлости дана у људско сећање, односно, тумачећи настанак и морфологију оних места која су се, у трептају ока и даху бескућних житеља, рађала упркос свих географско-физичких забрана;
Компоновао музику и обајвио неколико LP-албума (Луис и др.) на своје текстове;
Као учитељ однео ћирилицу у Град светлости – Париз у замену за обилазак света, којем је и његов стари крај, са свим прецима, припадао, у било једном једној земљи Југославији;
Објављивао поезију и прозу у: париском Дијалогу, београдским Књижевним новинама, Српском огледалу, Јежу, Беорами, Савременику, Књижевности, Драми, Књижевној речи, Вечерњим новостима, Политици, Геополитици и муз. часопису Музика класика, темишварском Књижевном животу, европским зборницима Језик рода мога, Матерња реч и Завичај у даљини, крајинској Буктињи и Развитку (и нотне записе муз. дела), бијељинској Српској вили, плањанском Нашем трагу, трстеничкој Јефимији, приштинском Јединству, косовско-метохијском Стремљењу, новосадској Златној греди, билећкој Новој зори, у рашком културном пројекту 12+1, нишким Хаику новинама, канадском часопису Људи говоре, београдском часопису Музика класика, електронском Видовдану, веб-сајт-магазинима Добро дрво Башта Балкана, панчевачкој Македонској виделини и јагодинском Новом путу.
Заступљен у: руској антологији Из века у век Сеергеја Гловјука, шведској Око је пространије од неба, Зборнику заграничне поезије „Прећутана књижевност“ др С. Вуксановића, београдској антологији Међу својима Драгомира Брајковића, темишварском Зборнику српске књижевности, хрестоматији проф. Светозара Маркова, антoлогији Први српски устанак Душана Чоловића, Граматици смрти (Танатолошком речнику) Душана Стојковића, Антологији 1, 2 и 3 Милана Радуловића, Споменици Бранислава Петровића Слободана Стојадиновића, Зборнику Алме-Београд Најкраће приче 2010, 2011 и 2012, Ђ. Оташевића, Зборнику Зорану Радмиловићу уметници Томислава Мијовића – Зајечар, 2011., Споменици Слободана Стојадиновића Чу Деа (ЧУДЕСНИК) Милоша Јанковића; Други сабор духовне поезије-Раковица 2012., уред. Предраг Богдановић Ци, Зборнику свилајначке библ. Црте и резе 5, Aнтологији Небески човек, земаљски анђео (Српски песници Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом), Љиљане Хабјановић Ђуровић, Бгд-2014., шаркаменском електронском лексикону НАСЛЕЂЕ Милосава Јоцића Шаркаменског и зборнику поезије књиж. вечери на штанду Реп. Српске (Бгд-сајам књига, 2011/12 и 13г.).
Преводио са француског поезију Филипа Танселена (Трећа тишина – за Свеске-Панчево, 2006.) и Матјеа Бомијеа – Елефсински мистици – за Књиежевне новине, 2014.), а превођен на руски, шведски и македонски језик.
Награђиван: у Франкфурту и Дортмунду (шест првих и две друге награде за прозу и поезију), Повеља Академије и Високо признање исте Академије „Иво Андрић“ – Београд, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Повеља „Арсеније Чарнојевић“ и Књижевна награда „Арсеније Чарнојевић“ (УКС и МЗД за 2008.), Златна плакета Мирко Петковић за прозу (Библиотека Доситеј Новаковић – Неготин), Повеља Савеза Срба Француске – Париз, 2012., Похвала – другог сабора духовне поезије-Раковица, 2012.;
2000 – 2013. Објавио књиге:
– збирка поезије Тамна страна камена – БМГ- Београд,
– збирка поезије,библиофилско изд., Пањ – Радионица душе – Београд,
– збирка поезије И Бог човек јесте – Радионица душе – Београд,
– збирка песама у духу народне лирике Мокрањчњви дани песмом пребирани – Српска реч – Рума,
– љубaвно-еротска збирка поезије Учинила си се… – Радионица душе – Београд,
– збирка приповедака Грачаница после хиљаду година – Просвета –Београд (прво издање 2003. и Друго издање 2008.),
– рукописана збирка косовских песама Ја, Чарнојевић – Интерпринт – Београд,
– збирка пацифистичке поезије Теорија рата – Књижевно друштво „Свети Сава“ – Београд,
– роман Пето, српско јеванђеље – Просвета – Београд,
– збирка поезије о Ромима Жена од кованог гвожђа – Народна библиотека – Неготин,
– збирка приповедака руралне фантастике Узидане сенке – Народна библиотека – Неготин,
– роман Леонардова смрт у Шаркамену (први том трилогије о Леонарду) – Народна библиотека – Неготин и Мио књига – Београд,
– роман Вода која памти (други том трилогије о Леонарду) – Народна библиотека – Неготин и Мио књига – Београд,
– збирка поезије Сенка – Народна библиотека – Неготин и Мио књига – Београд,
– песмарица Кршне гране бадема – Народна библиотека – Неготин,
– збирка поезије 101-не молитве Моја Молитва Богородици Тројеручици – Просвета – Београд,
– збирка поезије Сунцокрет – Просвета – Београд,
– збирка поезије Глава – Народна библиотека – Неготин & – Скупштина српске дијаспоре – Париз,
– избор из 13 претходних збирки поезије Најбоље од Власте Шаркаменца – Радионица душе – Београд,
– роман Ђокондин осмех (трећи том трилогије о Леонарду) – Народна библиотека – Неготин и Удружење српских издавача – Београд,
– збирка поезије Певање уназад – Радионица душе-Београд,
– збирка еротских приповедака Узвишено почивају музе – Филип Вишњић-Београд
– збирка приповедака закарпатске тематике Тече Дњепар – Просвета-Београд,
– збирка-омаж песама „ПЕСМЕ ми и дани, Петровићу БРАНИ“ (ПЕСМЕ БРАНИ) Алтера – Београд,
– збирка поезије 100 сонета – „шеста“ страна света – Прометеј – Нови Сад
– роман Ех, добри оче мој – Крајински књижевни клуб-Нeготин,
– збирка песама о манастирима, и песмарица Неотето лице Србије – Алтера-Београд и Савез Срба Француске-Париз
– Збирка поезије из Песничке колоније Милешева 2014, библиофилско изд., Бели Анђео – Алтерабукс-Београд, 2014.;
На 36-им Мокрањчевим данима у Неготину изведена му је кантата Дрво живота, посвећена Стевану Мокрањцу, на либрето Адама Пуслојића;
На 42-им Мокрањчевим данима у Неготину изведен му је опус српских уметничких соло песама (из Неготинске Крајине), компонован на сопствене текстове песмарице под називом Кршне гране бадема, које је отпевао тенор Славко Николић уз пратњу симфонијског оркестра Дома војске Србије, Станислав Бинички, којим је дириговао Павле Медаковић, а потом објавио и ЦД истог наслова: Кршне гране бадема.
Написао Рапсодију Хајдук-Вељко за тенор, сопран и хор
Написао сет песама о српским манастирима Манастирске радосне песме из ауторске књиге Неотето лице Србије, и објавио ЦД, у издању АЛТЕРЕ-Београд, 2014.

ЛеЗ 0005223

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s