Зоран М. Мандић

ЛОВ И БЕСНИЛО

Можда ће ме у лову за неком
другом дивљачи
ловци прећутати
као добро прескочену риму
на месту где се текст криви
где се злоћудно окоштава причина
кичма
у грму без хране на хладној земљи
гледах како ловци напустуше шуму
и како понесоше свој крвави улов
Не помену ме ни један међу њима
ни онај што им књиговодство
злочинства води
Остах неуловљен усред добро
организованог лова
као да су ме усред жртве за ловца
одредили
да им помажем у препознавању грмова
у које се прогоњени могу добро сакрити
Наплашен
гладан и прехлађен на једној раскрсници
окренух другом страном и нестах
међу грмовима и њиховим тајнама
одлучан да их ловцима никада не
откријем

Зоран М. Мандић

Зоран М. Мандић

2.

Ловци су газили у крви до колена
док се нису уморили и
седећи почели да секу и пеку ловину
Јели су надутих трбушина гутајући
читаве комаде
ветеринарски неиспитаног непознатог
меса

3.

Они ловци са бољим зубима
недопечене крајеве жвакали су са мржњом
беснила које преносише на месо несрећне
ловине
Месо је модрило у њиховим разјапљеним
устима
дрхтало са тек одвојене кости
Главе су побацали на гомилу да заједно
једне другима смрде
са њихових ловачких главурди воњао је мирис
неопране косурине
неочешљане и слепљене са загађеним
ваздухом
Дан се на ободу шуме смрачујући
епилептично трзао
нека злоћудна пена избијала му је на уста
повраћајући са њом пијане ловце и њихове
карабине
Све је баздило на крв
мокраћу и зној бегунца који је грабио
на другу страну међу грмове и њихове
неодајиве тајне

4.

Тек у сумрак животиње су почеле
пребројавање
Огромна количина туге надвијала се над
гомилом одсечених и запишаних глава
Шума као да се преселила у срце гробља
ниједна реч на видику ниједан урлик
само уздаси човеколики онако како човек
ретко бива човек
Мртви на све стране
недопечени комади њихових тела
одеране коже заборављене у журби ловачкој
Ноћ обучена у тужни одарски покров
заменила је слике
али само до јутра када ће младе
животињице
кренути по шуми да живе да
обрсте крваве трагове и склоне
срамотне људске мрље са
тела им неприпадајућег са
недопеченог жилавог јеловника њихове зле
похоте

5.

Разданило се као у бајци
шума се вратила својој музици
музици свих својих гласова
чак и милозвучној рици звери
Најлењи су устали да утоле глад
Жедни су похитали реци у којој ће се и
окупати
Сунце је упалило све своје светиљке
Зажмигориле су и свеће
Цветови су отворили капије широм
Трава је одавно покрила трагове
злочинстава
Али за све није више и од највише
лепоте
Земља у себи увек чува оно без чега неће
моћи они што ће доћи
муљ ловачке похоте претвара у зирнати
део себе
Њен подземни млин нема милости ни
поправка
Шума мора да има њено унутрашње брашно
Шума не сме да буде жедна
Разданило се и више него у бајци
Један славуј запросио је стидљиву
славујицу са другог дрвета и
одмах је занемео када се разила музика њеног
Да
да да да да да да да да да да да да да да да да
пева читава шума славујску песму
младенцима а
у шуми као на тргу младенаца
матичар јелен подиже здравицу за доброту
Сунца
Смрт ловцима
додају страшни шумски баритони
Живело сунце
насред шуме нека му је вечна кућа

6.

Бегунца су међу грмовима испитивали
морао је да потпише и неку изјаву
Сви су грмови климали главама
не верујући да је толико велика ловачка
окрутност
Пчеле су зујале
наређујући свом меду да огорчи толико
колико се највише може загорчати судбина
ловаца
Сви су били узбуђени
Сви тужиоци нико бранилац
Оптужба је јасна и једногласна
Ловци морају платити за своје злочине
У шумски савез морају сви
сви до једног против ловачке самовоље
Узвратити пуном мером
гомилом одсечених ловачких глава
посутих горким медом и отровима
најлуђих печурака
само невине оставити да сведоче о
одлучној освети шуме

7.

На ободу шуме ископани су и грањем
маскирани ровови
велике јаме напуњене су водом
младе животиње смештене су у дубини
шуме да не сметају
највештијим ратницима препуштено је
чело шуме
Орлови извиђачи присташе да даноноћно
надлетају све путне правце ка шуми
Сове узеше на себе и неке дневне обавезе
Чекало се само да ловци буду
уништени као слана на сунцу за
сваког је припремљено по неколико
изненађења
психичких и физичких

8.

Када су ловци ушли у шуму
већ је било касно да се избаве из ње
сав барут у патронама напрсно им је
овлажио
на чизме им се накачило тешко блато
Ваздух је био пун густе амброзијине
прашине
Полен их је давио као астма
кашљали су и повраћали празна црева
Нишанили су у празно
пропадали у дубоке јаме са затрованом
водом
улетали у осиње ројеве
спотицали се о невидљиве шиљке у трави
сударали се са хоризонтално постављеним
деблима срушеног дрвећа
падали мртви од умора
престрашени
Шумски савез је био на врхунцу своје одбране
Орлови су у пикирајућим летовима
односили међу облаке
карабине и другу ловачку опрему
Шума је клицала шуми

9.

Шума је победила
Ловци су морали под земљу као и
њихове жртве у
унутрашње зирнато брашно
самлевени са последњом кошчицом
своје злоћудне похоте
Нису имали куд

10.

После освете
Усред шуме надалеко се чула песма бајке
младе животињице вратиле су се из
дубине шуме
међу своје одрасле рођаке
Свет се за длаку извукао на самом
рубу амбиса у који су
ловци до јуче тако олако
бацали своје жртве
Живот је леп
када га не кваре они који не знају да
поправљају самокварљивост

 

ПРЕЦЕЊЕНА ВОЈВОДИНА
На тренутак са М. Коњовићем

Сликара не воле сваки пут када са
Ружне слике прети лепотом
Позајмљеном из другог времена
Из околности измишљених под притиском
Самоодбране од самог себе
Откуда Коњовић у твом песмовном тексту
Питао ме је извесни читалац Дина Буцатија
Затичући ме у њему са архитектом Антонијем Доригом
Када је има четрдесет и девет година
У коме је можда тражио госпођу Ермелини
Док је премеравао земљиште за градњу
Песничке слике једне љубави
Овај текст нисам намеравао да објавим
Јер нисам сигуран да сам га написао
Једноставно набасао сам на његово тело
Док ми је један сомборски песник
Причао о могућности да један други сомборски
Песник намерава да окупи „песме“ инспирисане
Животом и делом дуговечног сомборског сликара
Милана Коњовића
У први мах ми је то личило на ону врсту немоћи
Коју осећају песници-антологичари када им
Понестане кондиција за писање и
Немају одговор на питање да ли је
Велики час сликања јединствено сличан са „Великим
Часом Живота“ Дина Буцатија и ко то неће да
Подигне поглед да би га видео док „Град спава“
Онако како је Милан Коњовић дремао на трошним креветима
У паузама између његових разнобојних фаза
Сумњиве лепоте колорита
Црвене, Плаве, Сиве
Неки људи, Лазар Трифновић, критичари и просјаци, знају да
Много примитивних зидова одваја сликара од њега самог
Од дубине у чијој тами је скривао прекројену историју
Породице свог сликарства
Неретко јој додавајући и одузимајући одређене
Апокрифне детаље

 Z.M.Mandić i Milan Konjović slikar u Somboru 1988.g
Сликари лажу говорио ми је велики филозоф
Милорад Бата Михаиловић
Несвесни колико им је у недостатку истине
Потребна брутална лаж као дрога као
Пас спреман да нападне жртву
Неспремну да му се супростави
Милан Коњовић није знао да наслика агресивног пса
Сликао је питоме пејсаже у којима је наступао као
Глумац без улоге
Волео бих да му овај текст неко дотури
Неко од оних који су му се непотребно удварали
Волео бих чујем његов глас док чита текстове
Окупљене око стожине насађене насред обезбојеног
Празног пејсажа прецењене Војводине

На Истеру, 15. Септембра 2015. год.

ЛеЗ 0005186

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s