Мирослав Тодоровић

Ватра старих малина / М. Тодоровић

Ватра старих малина / М. Тодоровић


21. јул 2013.
Снимам излазак сунца. Облаке обасјане јутарњом светлошћу. Каква слика? Тишина јутра. Идем у шуму иако знам да је суша зауставила печурке. И у шуми се све стишало. Из Раковића допире лавеж паса. Полако стазом прођем поред светиње и вратим кући. У шумарку међу сувим лишћем птичје перје. Лишће и перје. У крошњи храста чаврљају птице. Ведро је, чисто. У даљини плаветни врх Јавора. Поезија зеленила и светлости. Мотрим пејзаже….
Мораш да посматраш свет толико дуго
да време и простор
престану да постоје као посебне појаве
и претворе сe у јединствену енергију.

П. Хавико

SMS поРУКА
…Благо теби када можеш да се одвојиш од овог лудог света.
И. К.
*** ***
ЉЕСКА светлост СЕНКЕ литица
Чује се у жубору Трепере у жубору
Небо И клисура Расхлађују лица

22 јул 2013
Tomas Transtremer: Priroda je moja crkva*

“Nešto bi da se iskaže, no reči nikako da se slože. / Nešto neizrecivo, / zanemelost, nema reči…”
O prisutnosti poezije u našem vremenu, Transtremer nam je rekao:
– Gledajući glavne i moćne izdavače sa sve manjim brojem novih pesničkih knjiga, oskudne police za poeziju u knjižarama, i tričave prostore koji se daju prikazima poezije u kulturnim rubrikama novina, čovek može da se obeshrabri. Ali ako pristupite internetu, videćete izobilje poezije, da se još mnogo piše, i da festivali poezije privlače velike gužve. Svakako ima nade za poeziju!

*
У својим Листовима на ветру имам више пута написано да је Природа моја црква. Шума, поготову…Можда је и ово што пишем већ неко написао. Можда је наш задатак да попут годишњих доба понављамо оно што је већ речено, казано, написано
Из старе свеске испаде листић:

24. јул 2013.
*** *** ***
РУДИ зора. ОБРАНЕ стабљике малина Тишина у малињаку –
И пејзаж светли – сечем маказама. Вену старе стабљике.
Отвара књигу. Јекну, у шуму стиша. Вијоре се нове.

***
Шламио малине. Неколико гајбица. Одвезем да предам у хладњачу, на Дивљаку. Газдарица хладњаче измери мање. Навикла, тако мере они који имају. Врућина, једва се дише. Каже, данас је било ни да се живи ни да мре. Шта ја да велим? Сутра ће бити још топлије. Оно шта ја не уберем прибраће небо. Уморан, отупео, мотрим небо и звезде. И то ме одмара.

***
О туго
Очајање
И студени
бића
које се претвара у земљу

В. Бурич

***
Знам, али је касно за то што знам.

___________ Одломци из „ЛИСТОВА НА ВЕТРУ“ (дневника М. Т.)

ЛеЗ 0005241

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s