Ђуро Маричић

КУЋНИ МИШ

Ђуро Маричић, из личног фонда

Ђуро Маричић, из личног фонда


Мрак самује, народ спава.
Ноћ Наташин чува мир,
Док миш Марко тужна глава
Скривени тражи сир.

Мајка га је добро скрила,
Ставила у фрижидер,
Знаде она – миш је сила,
Опасна је мала звијер.

Нема више златних дана,
Остава без фрижидера,
Сада се боље чува храна.

Наступила нова ера,
Храну више не видиш!
тужно цвили кућни миш.

СЛОН И МИШ

Гледа слон у миша:
– Какав ситни јад,
Мора да те убогог
Стално мори глад!

Требао би јести
Дневно десет тона
Да би порастао,
Достигао слона.

А миш на то рече:
– Е, мој луди слоне,
Није предност бити
Тежак двије тоне!

Такву грдосију
Тешко видјет није,
Како да од шкањца
У земљу се скрије?

Ако те појури
Каква луда неман
Да ли си у рупу
Завући се спреман?

Слом му одговори:

Ако си грдосија
И дебеле коже
Што ти једна птичица
Наудити може?

Шкањац ми на глави
Само одмор треба,
Чешка ме и милује
Док на тебе вреба!

ЗЕЦ И МЕДВЈЕД

17.12. 2014.

У буковој шуми,
На узаној стази,
Срео зеко медвједа.
Да ли да га згази?

Размишљао дугоушко:
Био би ми први!
Гле, како је велик?
Биће много крви!

Помислио затим,
Нисам ни ја стока!
Чему то јунаштво
Кад немаш свједока?

Све да сам снагатор
И јак као слон,
Нека Медо прође,
Нисам кавзи склон!

КОШУТИНА УСПАВАНКА

Спавај, спавај лане моје,
Шума мир ти нуди,
Наслони се на мајчицу,
Далеко су људи.

Спавај, спавај душо драга,
Већ спава и ровац,
Спавај мирно и безбрижно,
Неће доћи ловац!

Спавај лане, срце моје,
Крзно ти се злати,
Данас га је зализала
Твоја брижна мати.

Спавај моје око мало,
Најљепше на свијету,
Моја радост и љепота,
Лијепи шумски цвијету.

Спавај моја звијездо мала,
Сретно осмјехнута,
Ти ћеш бити украс шуме,
Најљепша кошута!
= извор: из рукописа песника Ђ. Маричића.
Кратка белешка о аутору:ЂУРО МАРИЧИЋ, диплимирани инжењер, књижевник, друштвени и спорски радник, хуманиста, научник истраживач, теоретичар књижевности, рођен је 13. новембра 1934. године у Хашанима, код Босанаске Крупе, БиХ, од оца Петра и мајке Данице, рођене Бањанин. Четири разреда основне школе завршио је у Хашанима, Нижу трогодишњу реалну гимназију у Бос. Крупи, Вишу реалну гимназију у Загребу. Ослобођен је полагања обе матуре. У Загребу је, 1962. г., дипломирао на Електротехничком факултету слабу струју, а потом студирао и на Факулету економских наука, први ступањ, ВШ. Завршио је Школу страних језика Њемачки језик. Говори енглески, руски и њемачки.
Радио је као врло успјешан пројектант мјерно-регулационих уређаја у Загребу у фирми АТМ. Најважнији му је пројект на С & М пећи у Жељезари у Смедереву, завршен 1966. године. Исте године прелази на рад у ИНА Рафинерију нафте у Сисак, гдје завршава врло успјешну радну каријеру као Главни технолог мјерно регулационих уређаја. Отишао је присилно у мировину 1.10.1992. г. Сада живи недалеко Сиска у селу Жажина и бави се књижевним радом. Објавио је 30 књига. Поред поезије, за дјецу и одрасле, пише критику книжевности за дјецу и одрасле, приче, романе, афоризме и путописе, научно истраживачке радове из шаха и књижевности те теоретске радове с подручја књижевности. Сурађује или је сурађивао у преко 55 листова, часописа, Радио и ТВ станица на простору бивше Југославије. Часописи за дјецу су му објавили више од 250 пјесама за дјецу и лијеп број прича. Објављује и у Електонским часописима Носорог, Горана, Кљајића, Бања Лука, Република Српска; Диоген про култура магазин, Сабахудина Хаџиалића, Сарајево, Федерација БиХ; Балкан-Сехара, Књижевна Сехара, Јасне Шамић, Париз (Француска); Суштина поетике, Анђелка Заблаћанског, Србија.
Иницирао је познату књижевну манифестацију ЋОПИЋЕВЕ СТАЗЕ ДЈЕТИЊСТВА. Сарадник је Лексикона писаца Југославије који издаје Матица српска у Н. Саду. Добровиљни је давалац крви 50 пута, учесник на више добровољних радних акција.
Спорт и шах су Маричићеви хобији. Био је предсједник Предсједништва Шаховског савеза Хрватске, 1982. – 1984. г. Судио је низ шаховских такмичења на домаћем и међународном нивоу. Међународни је шаховски судија, судио је Омладинску шаховску балканијаду, у Предеалу, Руминија, 1987.г., и на пет шаховских олимпијада, Малта 1980.; Солун, Грчка, 1984; Дубаи, Уједињени Арапски Емирати, 1986. г.; Солун, Грчка, 1988.г. и Нови Сад, Србија 1990.г.
Видети: Лични сајт аутора

ЛеЗ 0005217

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s