Љиљана Вујић-Томљановић

ВЈЕТРЕЊАЧАМА УМОРЕН
Енергија је покретач свега у васиони и она је створила материју. – Никола Тесла

Пар брестова Преко Пека (Лакомица, 2013. Фотодокументација Заветина) Потенцијални Нови Записи

Пар брестова Преко Пека (Лакомица, 2013. Фотодокументација Заветина) Потенцијални Нови Записи

ПЛАКАТИ И ПЈЕВАТИ

ВРАТИЋЕ СЕ
_____________________________________
вратиће се сунце за облак зашло
кад мрак у нама свисне

наша дјеца доћи ће кроз нас
оплемењена као истина
лијепа и мирисна као зора

препознајемо то
по давно умрлом још прије рођења
по лишеној радости мајчине утробе
по лику свом препознајемо га

одзвониће висинама
што на барут миришу

мноштво невидљивих очију
упрто је у наше кораке –
свака хумка више је од човјека

ИЗНАД НАС
_____________________________________

плакати и пјевати и бити као дијете
и не знати за губитке ал’ знати
за оно изнад нас што гори и гасне
гасне и гори

а с љубављу гласовима облацима
са сатима што одлазе иде тај бол
јачи од бола
гази и вазда у ходу нам клеца

кад објаве громко врлети усуд свој
зуб мудрости кад ишчупа клете уклете
схватиће да живот је свачији ничији

осврнуће се иза себе који узалуд
и шуме и брда и ријеке и поља и људе
у шаци држе

плакати и пјевати и бити као дијете
и не знати за губитке ал’ знати
за оно изнад нас што гори и гасне
гасне и гори

КРЕСИВО
_____________________________________

исто срце чупали исте очи вадили
исто тијело живо сахрањивали
а ми опет
истим кресивом ватрено буктали
зобницом свијетлили
невидјело упознали

само једна суза из ока нечијег
зна се кад потече
само једна капља у водама земљаним
нешто значи

без зрневља нема сласне погаче
нит’ без камена на камен палате

није ли све вријеме
клица ни из чега у плод стасавала
и није ли сунце безброј пута умирало
јер знало
да из потонућа вазда изнова
васкрсавало

ПРИНЦИПИ
________________________________________
кроз ватру и мач кроз плач и драч
вождовски одважно смјело корачали
на крилима од спаса благе вијести
пронијели
Принципи од имена ангела Гаврила
душмани тирани уљези шпијуни
на коцу мученици распети пред свијетом
к’о у причи препричаној познатих јунака
снобова у свили што зову се бог
а ништа су прашина смог

о тај братски санак слатки превари нас
омчу свеза – кућу на распућу скући
свак’ своју авлију ‘оће надмеће се размеће
јоште мало ничег није (ма ни црва)
пуста оста испод софре мрва

одвајкада пред страхом не клечасмо
нит’ слуга бјесмо покорни злом господару
као крин миомирисни к’о грлица у лету
да без мрве можемо показасмо свијету

та болом се ништавило истискује
и у дну срамоте мач правде царује

исто то, али мало друкчије. Јак корен, висок раст...

исто то, али мало друкчије. Јак корен, висок раст…

_______________ БИО-БИБЛИОГРАФИЈА

Рођена 1958.године у Међувођу, надомак Прије
дора.
Живи и ствара у Бос. Градишци.
Поезију пише од тренутка спознаје да постоји,
конкретно – од прве републичке награде (све осно
вне школе са територије БиХ у саставу бивше Југо
славије), 1973 године.
Од тада, стихове објављује у свим значајним књи
жевним часописима
Члан је Удружења књижевника Српске.
Извјесно вријеме била је члан Хаи-ку удружења
“А.Нејгебауер“ из Н. Сада.
Многе њене пјесме су уврштене у неколико анто
логија,у низ зборника и избора поезије, од којих је,
не мали број, и награђиван.
“Престижне награде“ су изостале, но сматра да
оне нису у правој мјери одраз постигнућа у ствара
њу, те да пресудну улогу у вези с тим играју сре
ћне оконости.
Многа благотворна пера са овог простора, читаву
деценију,и више, тапкала су у мраку (нарочито она
у малим срединама каква је Градишка), “размошће
на“, “распућена“, без додира са свијетом и дешава
њима уско везаним за њихово “откровење“.
Но, неке од њих (оне о којима се не одлучује под
“нашим поднебљем“, пристигле су са највећег свје
тског такмичења хаи-ку поезије, званом ИТЕОН
(Јапа, Токио) – почасне награде 1999. и 2004. годи
не.
До сада објавила:
– Ритмом душе, градишки Клуб књижевника 1995.
– Пламено огледало. Глас српски Б.Лука, 2008.
– Слово Изласка, Нови глас, Б.Лука,2009.
– Мјесец над градом(хаи-ку),Свитак, Пожега,1999.
– Даље од млијека, Звоник, Београд, 2002.
– Осамљени путник, Лотос, Ваљево, 2002.
– Треће сјећање, Удружење књижевника Српске,
Подружница Б. Лука, 2004.
– Латице мограња, СПИКД Просвјета, Градишка,
– Живи зид, Завод за уџбен.и наст.средства И. Са
рајево, 2007.
Рукопис “Дух и чини “(есеји о умјетности –
о књижевности (с нагласком на поезију), у при
преми је за штампање, као и хаи-ку рукопис “Не
бо пјева Земљи“.
Пјеваће док живи, и живјеће док пјева.

ЛеЗ 0005216

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s