Robert Tilli

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман

BESKRAJNA UMIRANJA
«Pakao zvrji prazan.Svi vragovi su ovde,na zemlji.»
Viljem Šekspir: BURA

Tolike neplaćene i neodležane zle karme
Raj mora da je pun
(Ako ga ima)
Izlapelih stogodišnjaka

OSMIŠLJEN ŽIVOT
«Istinski život je onaj kojim se ne da živeti.»
Konstantin Kavafi

Hodam sam
Utirući neutaban put: ostavljam trag za sobom
Umirem usamljen
Poznat
I nepriznat

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто


SLAVKO*

«Lako je umreti.Teško je prestati piti.»
Edgar Alan Po

Prvi susret nam je protekao
U obostranoj nesimpatiji
On je moje crteže nazivao nezrelim
Flower powerom
A ja sam ga smatrao nadmenim ćosavim
Masnokosim praznoglavcem s viškom ženskih
Hormona i bunjevačke krvi
Kasniji susreti svodili su se u biti na opijanje i prazno palamuđenje o moderni
U u
Metn(ut)osti
Vodili smo multimedijalnu prepisku 1982.
On iz Subotice
Novog Sada
Beograda
I gradova na kojima je imao nastupe
Ja iz vojske u Rijeci i Pazinu
Tu ogromnu hrpu nazvanu budući roman
U slikama «Mozak»
Pojeo je mrak njegove svime i svačime pretrpane
Kuće prepune crteža i nedovršenih rukopisa
Jednom smo mamurni u express-restoranu «Zagreb» isekli slikaru Sifilis Andreasu penis i pobacali komadiće istog u prazni mu pasulj
Jer nam je dozlogrdio kukanjem kako je gladan istog, mesa, hoću reći , i da ga prazan pasulj
Ne može zadovoljiti
Na svu sreću nije zapevao ni
«I Can Gat No Sattisfaction» niti
«Can t Be Sattisfied»
Pratili smo se od Sarajeva do Zagreba gde smo i kako samo mogli
Pijan je spavao kao da se moli
U klečećem položaju, oslonjen potiljkom o rub kreveta
Kao kod tog slikara u Bačkoj Topoli
To mu je bilo jedino osiguranje od povraćanja
Inače bi bezbroj puta umro ugušen od vlastitih izbljuvaka
Kao pokojni Hendriks
Povraćao je na javnim mestima
Kao što sam se ja onesvešćivao od alkohola
Kleo mi se da jedini u grupi nije imao seks sa Katikom Ladik
Ali sam ga zato ja imao
Mada nikada nisam bio zvanični član «Bosch & Bosch»
Uvek je govorio kako mu je Balint najbliži prijatelj a
Da mu je pokojni Biro Mikika bio najbolji frend
Ali za vreme bolesti ispostavilo se da sam to ipak ja
Zvao me je Psihodeličnim Jarcem
I gnjavio svojim nabeđenim srpstvom koje ga je kao
Virus spopalo nakon Osme sednice
Srbijanskog komiteta
Voleo je Valiku ali ja sumnjam da je Valika volela Njega
Barem, onoliko koliko on nju
Varao je pred mojim očima nikada nije
Mada je znao biti samohvalisav
Smatrao je da liči n
A A
Lana Forda, zato se stalno šetkarao u crnoj rolki i
Crnim somotskim pantalonama
Što je godinama kasnije s podbulim mu licem i
Alkoholičarskim 100
Makom
Sa sve belim patikama bilo ravno
Cirkusariji
Od svega što je radio istinski su bili vredni tek par
Crteža i nekoliko slika
Pogotovo triptih u Vorholov(sk)om stilu
Izložen na zidu negdašnjeg «Triglava»
Kada bi me neko nakon svega pitao šta smo to sve
Skupa izvodili
Lagao bih kada bih rekao bilo šta drugo do
Napijali se skupa
Gde god smo i kako stigli

*Matković, pokojni subotički multimedijalni umetnik svetskog renomea.

MALI VASA

Mladost je proveo kao svi ostali
A radio je i kao mali od kužine
I spavač u kotlarniku
Prekookeanskih brodova
I Meda mu je bio i tata i mama
Nosio ga na leđima do bolnice kada se napio
I spavao u jarku
Negovao ga od upale pluća
Sve do pre neku deceniju pre no što će postati klošar
Jer je pio celog života
I onda odjedared
Zamenio Lav palićke birtije
Vis i Crnu mačku
Kompadree svoje i kolege u opijanju
Crnog Stevu Cveleta Popa Gotesmana
I Kapora pokojnog drogom
U svim mogućim oblicima
Pušio ju je gutao ubrizgavao
I izgubio sve osim krova nad glavom i kreveta
Dane je provodio u ogromnom zimskom kaputu u
Kom je i usred leta
Suludo ili odsutno lutao gladnih užarenih ili pospanih Očiju
Grebući se za pare ili bananu
Sve u zavisnosti od toga
Je li mu organizam bio ili nije
Namiren dostatnom količinom droge
Nije me voleo ništa više od ma koje druge spodobe
U gradu ali me je oslovljavao sa «brate»
Kada god mu je trebala lova za drogu
Ili «brate bluzeru» kada mu je trebala brzo i u velikoj
Količini
Gledao je i slušao braću Vinter
U Korpus Kristiju u Teksasu
Ili gde već
I voleo Džona Mejla i usnu harmoniku
Mene ne previše
Mada sam je duvao više no dobro
Pred smrt je bila najhladnija zima u posljednjih par decenija
I smrzavao se živ na moje oči
Tamnim kolutovima ispod očiju i zamrzle brade
Molio je hiljadarku za autobus do Kragujevca
Do brata:»Daj mi,brate, da se spasim.»
I sam sam bio bolestan od hronične suicidalne
Depresije na akutnom vrhuncu
I dao mu lovu smatrajući da ću time umilostiviti
Bogove i popraviti zlu karmu
No već narednog dana opušteno je i mirno
Šetao pred supermarketom namiren drogom
Žvaćući bananu
Umro je koji dan nakon toga
I to bi otprilike bilo sve što bih imao reći
O njemu
Dok sam ja koji dan nakon toga pokušao
Samoubistvo triput
Se bodeći mesarskim nožem u srce

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто

TANJA*

«Mrtvi moji, molite se za me.»
Augustin Harambašić

Je vrlo rano shvatila da sve ne počinje erekcijom
A još manje svršava
Morala je da se odrekne lagodnog života
Jer je mene boleo kurac za novac
Prihode
I familiju
I sve ino uostalom
Izuzev mene samog
I živela je jednom nogom na kori od banane a
Drugom u grobu
Jutrom bi se tuširala sat vremena
A sat sušila kosu i pila kafu s par cigareta pride
Ustajala je uvek dva sata prije odlaska na poštu
Zabavište u kom je rintala kao sekretarica
Kafić u kojem je rmbačila kao fizikalac i šankerica
Ili carinu
Gde i šta sve nije radila da bi poplaćala naše račune
Nahranila nas
I iškolovala kćer
Upoznali smo se kada još ni punoletna nije bila
I kada su moji takozvani prijatelji
Prestali da se smeju mojim dosetkama
I ok(r)užili me ćutanjem
Ogovaranjima
Zavišću
Nerazumevanjem i zlobom
Pružila mi je utočište
Čak i kada me je po ko zna koji put primila natrag da
Spavam u predsoblju u stanu joj
Na šta ju je naša kći samo prezrivo odmerila
I prestala da komunicira s njom
Do njene smrti
Kada je umirala na korak od kćeri nam
Delio ih je samo zid njene sobe
Toliko o ljubavi i saosećanju
U našoj obitelji
Nisam imao sreću s familijama
Ne samo svojim ni tuđim
U kojima sam se obreo
Tanju je njena majka obožavala kao i Mašu
Ali zauzvrat nije dobila ni delić te ljubavi
Kao što Tanja nije dobila zauzvrat ni delić
Silne ljubavi koja je bila upućena meni
Te se okrenula kojekakvim zidarima
Alkoholičarima
I sumnjivim tipovima
Velikog kurca
Kog je jedino htela
Kad već mene nije mogla imati
Tanja je znala da ću svršiti kao neizlečiva pijanica
I klošar
Čak ni kada se tako nešto nije moglo ni naslutiti
Tanja je u našim boemskim noćima
Medenog meseca po Istri i Sloveniji
U
Sred sred
E i snežne oluje jedared
A možda i dvaput
Poželela patuljka Haralampija
Iz jedne bašte u Kranjskoj Gori
I dobila ga je premda sam oprao kosu
Tik koji minut pre potrage za njim iz Gozd Martuljka
Kasnije u životu čašu vode nisam bio u stanju
Ili nisam hteo da joj donesem
Kada bi se s posla umorna i bolna od življenja
Vraćala kući
Ali postojalo je jedno vreme kada bih sve učinio
Za nju i jesam
I bio sam deo tog vremena i to vreme
Ali ono je prekratko trajalo
Da bi se uopšte moglo reći
Dok je bila moja žena
I što je mnogo bitnije
Majka naše kćeri
I dok sam živ a i nakon toga verujem
Sećaću se s kakvom je beznadežnom setom
Plesala sa mnom prvi (i) poslednji valcer u svom životu
A nije ga u mladosti učila da bi ga kasnije plesala
S ništarijom koja joj pokunjeno trči pod suknju
Svaki put
Kada ga koja ostavi
Nadajući se da ću
«Naredne godine u ovo vreme»
Najzad postati pravi muškarac
I samo njen
I da ćemo plesati na gradonačelnikovom balu
Gde nam je po njoj i bilo mesto
A ta naredna godina nije se ispilela
Iz zloćudnog tumora budućnosti
Nimalo svetog sveta

*Tili, rođena Uglješić, pokojna majka moje kćeri i bivša mi supruga.

BAKA

– uspomeni na moju Baku, Mariju Tili/ Tumbas-

Koja je dane provodila vodeći me na pijacu
I stiskajući mi šaku kao znak da imam pozdraviti
Gospodu i ina svećena lica
Koja je odbijala divaniti premda je bila «presna» Bunjevka
I govorila samo mađarski
Jer je to bilo nobles oblique
U njenom poimanju stvarnosti
Koja je jedino poticala moje pevačke
I i
Ne umetničke sklonosti
I jedina mi razvijala samopouzdanje
Koja je plakala noćima misleći na najstarijeg sina
Koji je 1941.emigrirao u Argentinu
Kao simpatizer NDH
Iz Zagreba
I koju je isti tretirao kao komad govneta kada se
Nakratko vratio u rodni grad
I sa sve obitelji uselio u njen maleni stan
Koja me je svakoga bogovetnog dana pratila i
Dočekivala iz obdaništa
I prvih razreda osnovne škole
I zbog koje sam se bojao bivati sam uvek kasnije
U životu
I bojao hladnoće i mraka
Jer me je svojom matericom grejala u hladnim
Zimskim noćima
I palila svetlo u sobi nakon što bi ga
Roditelji pred spavanje isključili
Premda su znali koliko se bojim mraka
I tamnih senki iza vrata
Koja me je za rođendan gologuzog i posranog pod
Miškom nosila kroz Krušćić
Pod drugom tegleći darove kojima su me seljani
Darivali i od čijih sam se prežderavanja i prosrao
Koja je provodila duga penzionerska letnja
Popodneva u parku pred svečanim ulazom
U varošku kuću
Koja mi je zabranjivala da se igram s drugom decom
Ako je smatrala da nisu na mom socijalnom i
Intelektualnom nivou
Koju prepoznajem u svojim alkoholičarskim
Buljenjima u neznana mi lica prekrivena velom
Mističnih isparenja pijanih zaborava pitajući:
»A ko si ti, a kad smo se mi upoznali i družili?»
Koja čini da se ne bojim smrti
Jer su svi mrtvi za
Jedno

PRADEDA KURVOŠ*

Bio je otac moje bake
Pokojne naravno
I bio je primaš i vođa najboljeg i najtraženijeg
Tamburaškog orkestra u okolici
Noću je svirao a danju se bavio svojim golubovima
Visokoletačima i gaćanima
Koje je moj otac kao dete jedared u njegovom
Dvorištu
Sve odreda podavio
Zakovrnuvši im vratovima
Te se nije usuđivao sići s drveta na koje se uspentrao
Od straha od dedine osvete
Namamili su ga da siđe
Kolačima koje dakako nije dobio
Za razliku od zasluženih batina
I pradeda Kurvoš spavao je većim delom dana
Što je osobina koju sam nasledio od njega
Nesumnjivo
Dok su mu dve kćeri
Moja pokojna baka i jednako joj već poodavno
Pokojna sestra
Vita, klipovima kukuruza trljale tabane
Zarad loše cirkulacije verovatno
Bitno je da je Kurvošu to prijalo
Katkad bi sa svojim najmlađim unukom
Mojim takozvanim «ocem»
Odlazio na pecanje
I kad bi se trijumfalno vraćali s punim naramcima i
Sudovima i valovima ulova
Drao se da ga čitav šor čuje:
«Otvarajte te kapije , ta ne vidite k like smo ribetine pofaćali!?»
A kad bi se vraćali praznih šaka besnio bi na kćeri:
«Šta ste raširili te kapije,ne pleše mečka!»
I to bi bilo sve što bih imao reći o njemu
Jer ga lično nisam poznavao
A odakle mu nadimak Kurvoš nije mi jasno
Mada imam neke pretpostavke
U vezi toga

Otac gorepomenute mi , pokojne bake. Pokojni, naravno…

_______ Iz rukopisa pesnika „(Po)Bednici“

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто

Звижд, мај 2014, могућа локација музеја под ведрим небом, Заветина. снимак Иван Шишман, исто

ЛеЗ 0005214

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s