Sanda Ristić-Stojanović

PETRU KRDU – LIČNO ( povodom dvogodišnjice smrti 1952 – 2011 – 2013 )

Napisala sam dva “ stručna “ i dva pesnička teksta o tebi, ali osećam potrebu da kažem

kakav si ti zaista bio, da kažem ono što pesnik “ zna “ o drugom pesniku. Verovao si u

pesnička čuda, ali si ipak pretio da ćeš odbijati rukopise, jer si znao da su pesnička čuda i

pravi pesnici retki.

Bavio si se temom smrti, a ipak si mi rekao na jednom sajmu knjiga “ Ne plašite se,

neću umreti „. Ja sam ti udarila pesničku kontru “ Ali, možda ću ja umreti „.Objavljivao

si drugima knjige poezije jer si smatrao da je poezija bitna, da čak nije važno ko ju je

potpisao. Jednom te pitam “ Šta bi bilo sa pesnikom koji je dobar ali povučen „. “ Propao

bi „, odgovorio si mi.

Inspirisan Apolinerom i nadrealističkom družinom i oduševljen Pariskim skandalima u

svetu poezije i slikarstva, žudeo si za događanjima koja će razmrdati palanku kakva je

bila Vršac.

Nadrealisti su pravili skandale, tukli se, boksovali, gađali se povrćem na pozorišnim

predstavama, najavljivali Čarlija Čaplina kao gosta da bi napunili salu ( dobar štos

za prikupljanje publike ),organizovali suđenja za učmale pisce. Ti si pravio Vršačke

kreativne skandale, koje sumnjam da je sredina razumela.

Kažeš mi jednom “ Bio sam sa one druge strane života „. Ja kažem “ Razumem ja

pesnike „. “ Ali, nemojte misliti da sam odlepio, ja sam normalan „, nastavljaš.

Budan uvek do 3h ujutro ili noću, ushićen baš tada što ćeš štampati neku novu knjigu

pesama. Hvališ mi se “ Izdaću Crnjanskog“, ja uzvraćam “ Ja više volim Gotfrida Bena „.

“ I ja „- kao iz topa kažeš.

A kada si umro, nekoliko dana ili meseci posle toga, sedim sa nekim čudnim ljudima u

tvojoj kući i gledam u jednu knjigu na jednoj polici tvoje ogromne biblioteke.Tu knjigu

imam i ja kod kuće – Gotfrid Ben “ Izabrane pesme „. Osećam za to vreme neopisivu tugu

što te nema.

“ Šta sam sve činio za druge, ali ljudi su nezahvalni „, govorio si mi.

“ Da znate kako samo srce boli „.

Oštar prema savremenoj pesničkoj produkciji “ Sve je to već viđeno „.

“ Idemo dalje „- tvoja stalna rečenica.

I o svojoj smrti si se izjasnio. Zovem te pred sajam 2010 i kažem “ Vidimo se na sajmu „.

Ti mi kažeš “ A možda umrem „. Ja počinjem da se bunim i kukam “ Jao, kakav bi to

gubitak bio za našu kulturu“.

“ Ma koga briga za mene“- odsečno mi kažeš.

Nisi baš osnovao Biro za nadrealistička istraživanja kao oni iz Pariza, ali rekao si za kraj

“ Nema više knjiga u knjižarama, nema više urednika. Umrli su.“

Санда

Санда

________ Видети: http://1983z.wordpress.com/2013/09/04/cetiri-pesme-sanda-ristic-stojanovic/

ЛеЗ 0005215

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s