Ознаке

поглед на североисток (мишљеновац, кето 2013, снимак иван лукић, фотодокумент. заветина)

поглед на североисток (мишљеновац, кето 2013, снимак иван лукић, фотодокумент. заветина)

Anđele koji se ne vraćaju
jer nisu ovde ni dolazili
posebno ne onog
u telu devojačice
s grudima velikim ko ševine ćube
kožom od magle,odećom od
zarđalog pleha

pogledom koji iz željnog srca
plamti na svaki trun,zvuk ili laticu

toliko umiljavanja što viri iz visoke trave
uši provetrenih dugih dlaka
kojima se moglo naslikati sve čak i
ono nepostojeće
da vreme zna da pozira,siromasima
a ne samo moćnima i odabranma
da je sve živo istovremeno i nepomično
da ima ključ dohvaćen iz dvorišne bare s mesečinom
ključ koji ne otključava ništa

ni zamršen ni lep,ni gladak ni sjajan
već obliven zaleđenom zelenom pljuvačkom
onom što se zahvata iz prašnjavog plućnog podnožja

tiho je,priviđenje, tiho
bez zebnje,bez znakova
zverčice su daleko
čak i od plahe slutnje
ko grb u svitanju

od dlake,molitvi,krvi i mesa,
kostiju i neotopivih beonjača
oblaka i sena
dahom koji plamti iz nozdrva

niko ne čuje,niko ne primećuje,niko ne nišani
dan kao da se odlaže,senke
još naokolo penušaju
kao da klikću
iz nesanice,nemorni
svesni da je tesno boraviti u rosi
da je neizbežna nebesna presuda

razdaniće se
odjeknuti
kopite od ćilibara
ispisaće po asfsltu,u procepu
između tajca i kočnica azbuku
suvišnosti od kojih živi
poezija, moljcima izgriženog goblena
na otvoru.,oknu kroz koje ne bi smela
iz štala za antilope uteći trudna daleka rođaka

pretite,pretite
bambike
vi ste na omotnicama,sveskama,
obdanišnim krevetićima,bombonama,
brisačima naivne vere u prolaznost
pojmove i neizvesnus medicinu

sled vodootpornih nalepnica

poroci detinjstva,prezauzeti nepristupačnom
pitominom ko otrovni cvetovi na neosvojivim proplancima
svadbeno meso u vladarskim porcijama,štit ,kaciga,frotir ,dozidnica
zenica presađenih iz kamilice
s ogrebotinama od šiblja i kamenja
fetiš antičkih samotragača,lovaca na munje i kupačice

zato mi, opak ubojito
zato,ipak preteće
izvurujete iz snopova i šiblja kao slikoviti streljački vod

život borba uživanja
biti cilj,biti tema,povod ,ishod epifsbija
opšte mesto i preslatkom jedinstvu,
urednoj neravnopravnosti
u konačnoj raspodeli na svetove
oni kojima više neće trebdti ni znanje ni fascinacija.ni slik ni trik već samo alat,nadnica i nalepnice
za sablasne nevidimke u prostrorijama
erarnog šarenila dok se sleže ljuti dečji znoj

zveri ste poreklom,ishod ćudi plahe
voljene,umiljatie,opisive i jestive
podjednako mile i ubicama i ubijenima
deci i gospodarima
umiljate utvare iz kutija za kratke snove
zooslatkiši u prepredenim i zavodljivim bajkama

ne pretvarajući se da vas plaši padajući list kedra
obrušavajuće kestenje,gromki orasi
istrčavali ste iz pročitane ljubavi
mesnate i slatke,kombinacija za svaki
uvodni zločin

okretne i uporne
svaku ste neveselu asocijaciju mogli obići.preskočiti ,
pretrčati,pobeći
pretvarati se da niste
za preobražaje

koliko samo vremena i reči
samo zbog priviđanja
tamo na kraju mrtvih sela,poslednjih krošnji
zatrpanih bunara
brazdama iz kojih klijaju dugom zamućeni diskovi

žalosni u vašim zenicama caklimo se ko
sumanuta čudovišta tek je početak
velikog lova

ukrasili ste promotivno nestajanje
značenje,vidik,krajolik
potsetnik uzbudljivih otkrića
vrednu belinu između redova
pesmu lišili tvrdnji i poruka,utvdili joj provokaciju
prevazišli usitnjene logičke ispovesti
naselili napušteno,tamo gde strmim asfaltom
odlaze sveštenici,šverceri,turisti,trgovci i besposličari
otrežali paunovi,guske,ovce i miševi

i pogledima ih prate
miševi iz dupke trule kotarke
poslednje
na spustu ka neizvenoj
Aseptiji

evo cike i dece,
posute šećerom,kokosom,susamom
s flekama od znoja i krvi
kečapa i rujnih dlačica
nema više učenja
ubili smo srne

cakle
svici-zloslutnici
nekoliko puta mrtav
pevač
ispisuje svitak
o tužnim rečima

Advertisements