Ознаке

АКАДЕМИЈА ЈАУКА

Мирослав Димитријевић, 1950 -

Мисао је заразна – али мудрост није

Обе опијају као ракија ранка

Гледам ласту где ће гнездашце да свије:

Мудрост је старија од самог постанка

Све отворено – све боготворено

Свакоме доступно и у пола ноћи

То је Мудрост Божја – Грешна жено

За којом сам сулуд морао поћи

Сад ме беда учи да мислим мудрије

Невоља је мени најбоља наука

Бели лук и вода зборе речитије

Од народне академије јаука

Мисао је тешка – а мудрост је лака

Мудрије од нас живи дуња жута:

Зри целога лета – не као трешња плаха

Што се зарумени одмах поред пута

И ја ћу кад будем као дуња спреман

Нову светлосну одору обући

Рећи ћу свету – иако је неман

Збогом пријатељу морам брзо кући

 

ПОВРАТАК

Добар дан Светлости дошао сам кући
Не умем да кажем где сам досад био

Ни чији сам живот духом испунио

Могу од среће овог трена пући

Господе Благи Над Светима Свети

Опрости ми грехе и друге лудости

Хоћу и даље да останем дете

Или ме не шаљи без Твоје мудрости

Доле је најгоре: све је посрнуло

Још биљка и звер имају милости

Путем према паклу стадо нагрнуло

А пакао им срастао уз кичмене кости

Твоју Реч поштују птица и цвет само

И деца док су анђеоске душе

Доле се отровним осмехом гледамо

Док нас године и болести суше

Добар дан Светлости – стигох најзад кући

Био сам ти близу а тако далеко

Мука и јаука толико сам стекао

Да ми је доста за триста живота

= извор: из необјављеног рукописа песничке књиге, Мирослава Димитријевића „Срећан крај“    – Видети више о Димитријевићу

Advertisements