DEVOJAČKA ŠKOLA
Kesten nema pitominu
Sem one jestive iznutrice
Ispod garavih obraza
Ljuski u velikoj semenki
Plodu koji težak i usijan
Blista u uličnom spaljivanju
Izbliza sve to viri
Kroz ugljenisanu pukotinu
Bubri od mirisnog umiranja
Prija pokretnim bićima
Sklonim jestivoj botanici
Nezaposlenim diplomcima fakulteta
Društvenih nauka
I iz šiljatih fišeka
S naslovima o životu
Na putu od vrelih rešetki
Preko popečenih dlanova
Cupka i suzi
“Filigranskih pločnika“ inkvizicija
Kad eto ti debolousna
Kvarcovana,pirsingovana
ćerka naše stranke podpredsednika
precizno žgoljava i nogata
filmskim naklonom prihvata
rotopapirnu školjku sa novinama
o životu
punu garavog mirisa
ili mirisne gareži
glupa ko dan
koji misli da je večan
iskolačena,našminkana
oblaporna
unosi se u lice nezaposlenoj
nezaposlivoj,nikad
s ulice sklonjenoj prodavačici
s diplomom o kafilerijskoj vegetaciji
džedžiš,garava
sijaš,poziraš
častiš svoju muku
skupljaš kintu
da odeš
iz domovine
skrušena pametnice,
potpaljuješ, brkata
da sve bukne i plane
kad ti avion poleti
kesten nema pitominu
sem one jestive iznutrice
ispod garavih obraza
ljuske u velikoj semenki
prija pokretnim bićima
sklonim jestivoj botanici
_________________________
NEVIDLJIVI FACE BOOK
Baba Vuka Kirćanska
Bolovala od 11 bolesti
Živela dok ih je prebrojala i umrla od
Dvanaeste
one večeri kad je uvijala
oko astala
I teglila testo za ludajnicu
11 krugova oko astala
Kad je krenula dvanaesti pala je
Na krpare i ostala da žmuri,nepomična
Mačičiću su izlizali sitni šećer
I cimet iz njenih noktiju
Doroteja Brajer,student
zaršne godine akademije umenosti
sedeća,nepomična u toaletu odseka za vajarstvo
na Petrovaradinu
predozirana s prstima još od gline
Marijana Petrović
Visokoobrazovana samohraniteljka
Dipl.filolog
Besciljno šetajuća ulicama
Sa suznim minđušama
I porukom u džepu. stpodvanaestom po redu
O poništenju konkursa za posao
Marijana Petrović
Obrazovana šetalica
Bespomoćna
Ni crkva ni mrkva
Ni bratija, ni partija
Rado bi se prihvatila i nadzora osvetljenih prozora
Čišćenja ulice,čuvanja vrabaca
POROĐAJNI ROPAC
Tako iz te nepomičnosti
Sklupčan ,nejasan, nerazgovetan
Ne zna
Da li penuša,izvire i cveta
Ili kopni,ključa ili preliva
Tek iz pogleda,iz jedva uočljive dubine
Pogledom traži
Da mu neko prevede oblake
tamo iz visine
šta je danas nemoguće
A šta nije
Treba samo privesti ukletog pesnika
On će bolje,ne plaši se ničeg
Čak ni sopstvenog šapata kad je sam
On će to
Dotle žmuri ili pogni glavu
ne čitaj više
ako si dole,sklupčan i nepokretan
a osetljiv i čitak
i spreman na sve i svašta
i plavetnilo i haos
i senku i svetlo
ne precenjuj azbuku vodene pare
ne zovi nikog,ne zbunjuj sebe
neće se tlu vratiti beli lebdeći smet
ne slikaj reči
ne govori slike
neće ti pomoći
pesnik prevodilac
budi miran u toj senci
dobro ti stoji
ništa, ništa.belo je samo belo
meko je samo meko
ne valja ništa znati
samo prijaju priviđenja
ne sluti naslovnu kišu
meteo- logiku i
izlazak iz metafore
na onaj način na koji si navikao
da pognutom glvom
pratiš svoje korake
i beli stih hodanja
ubeđen da znaš sve
o samospasenju
a znam kako ti zenica sad tone
a sve gore,uvis, u započeto i belo
nemaš ti iskustva
s ovim viškom tišine
izaziva te sve vidljivo
i gore i dole
ako znaš i sam
šta
oblačan govoriš
__________
= ЛеЗ 0002736
"СуЗ ДИБИДрУС" 