Радомир Батуран

Поштована руљо

Растку Петровићу

I
Поштована руљо скупштинска
црвена
кличите свом Вожду
свом Комесару
Црвеном Цару

Док он не стигне
увежбајте на Народном Посланику
црвеном обашка

Кад вам штрајкују металци
претопите им самоуправне топионице
у државне ваљаонице
А кад штрајкују новинари
само им префарбајте уреднике

Просветне раднике извиждите
или им пошаљеите своје бабе
и мушке и женске
око школе
да поведу козарачко коло
и загужвају златним протезама
ону стару њихову питу
о другу Титу

Ђацима запретите новим реформама
студентима и сељацима
новим мобилизацијама

За чланкописце и старе књигописце
што у литературе својих промишљања
рата и мира
најчешће рабе
Кардеља и Броза
Набавите им много паpira
за њихове фусноте
где ће их ускоро
пребацити у новим промишљањима

Топчидер добро заложите
да се не прехлади ваша ознојена
најударнија смена
ковача лажног новца
Златним ореолом овенчајте
Факултет политичких наука
да не посустане у произвођењу
професора марксизма и општенародне одбране
да не пресахне прилив новокомпонованих доктораната
и социјалистичког и самоуправног и удруженог
и производног и непроизводног рада
и њихових бивших ментора
садашњих началника секретара и министара
образовања
За политичаре и генерале
изгласајте ново Дедиње
на коме ће само да важи
једна плата – једна паалата

Диктаторну радничку класу
призовите Светом Спасу
бетонске блокове и олаисане подове-јеле
нека им отплате њихове беле пчеле
нерођени унуци

II
Поштована руљо скуп
жута
кличите својој демократији
Републици
Монархији
и Нацији

Док оне не стигну
увежбавајте на Поштованој руљи
ванскупштинској
обашка народној

И четрдест осме кликнули сте
оно одлучно НЕ
Стаљиново или Титово
На Голооточком универзитету
ништа превели нисте
а ни научили богме

Једни сте сенке социјалиста
други комуниста
трећи реформиста
четврти национални
пети наднационални
шести монархисти

Најпромућурнији одавно
Засели режимске факултете
Оплодили нашу социјалистичку
и самоуправну и научну праксу
и радничко-сељачку напредну омладину
они дионизијског смера и омладинке

Бивши секретари самоуправних
заједница и комитета
председници и стални чланови
свих жирија и комисија
државни ктитори и аутори
свих споменика и комплекс-обележја
од Слободишта до Јасеновца

Националне демократе кличу
Сви сви сви
Потписују петицију
за смену Председника
а сами самоуправно изабрани
доживотно председавају у државним редакцијама
секу руке и зелене барјаке
а потом котрљају шумадијске јабуке и крушке караманке
на серџадама и шаховницама
и греју се на благим
и топлим очима туђим
и за сат-два о свему договарају
дарујући крајине и аутономније
и капом и шаком

III
Поштована руљо скупштинска
и ванскупштинска
нећемо трчкарати од ваших страначких канцеларија
па и кад их сместите у музичке школе
до кабинета ваших режимских факултета
од државних и демократских редакција
до деспотских станова
у којима бабе ваше печате чувају
у левој или десној фијоци вашег нерадног стола

Чине то ревносно ваши херувими
дични подмладак партија ваших
Носе и саопштења у државне новине
А ви самоуправни ил демократски барди
гласноговорно лично изговарате
важна саопштења на ТВ Бастиљи

Херувими су вам увек при руци
да вас превезу
препаркирају вам ауто

и телесно заштите
и мало грлатије и свежије кликну

Херувимске шефове половњаке вечне
регрутујте обавезно из бивших комитета
били су изврсни извршни секретари
партијски у више наврата
Знају они када и како наша ствар да одјекне
Најшармантнији су они који су цртали петокраке
по бутинама својих секретарица
а сада крстиће
на преломљеној народној погачи

Поштована руљо
скупштинска и ванскупштинска
кличите властољубљу своме
и пљачки својој
и нашем суноврату
Али знајте
Усуд се и над вама врши
Неће вам дати да тргујете
и нашим белим пчелама
– нашом нерођеном децом

Два нобеловца за две сисе

Понесох два нобеловца
за распуст да прочитам
Ал сретох Цицмилушу
у доловима пивским

Седосмо да се одморимо
међу доколенима белим
На једног Нобела њена
на другог половина моја

Цицмилуша уздише
од умора ил искона
А сисе набрекле играју
пред грчом стуба човечјег

Да не полете у небеса
ухватих обе сисе
Поваљасмо доколен
низ страну цветну
у страсти још цветнијој

Све до гомиле на дну долине
докотрљасмо се у клупку
Она за зовом искона жене
Ја за стубом човечјим и сисама

Јурећи за сисама у доловима пивским
Заборавих нобеловце светске

= извор: Радомир Батуран: Дамарице / Прометеј, Нови Сад, 2014.

0 ПЕСНИКУ
Радомир Батуран рођен је у српској Пиви (Бабићи) 1948. Дипломирао је на Сарајевском универзитету књижевност, а магистрирао је на романима Борислава Пекића и докторирао на књижевном делу Растка Петровића на Београдском универзитету. Пре одласка у Канаду предавао је у Крушевачкој гимназији и био научни сарадник Инсгитута за књижевност и уметност у Београду. По доласку у Канаду био је 8 година научни сарадник Нортроп Фрај Центра, а сада има ту позицију у Центру за руске и источноевропске студије на Универзитету Торонто. Члан је Удружења књижевника Србије и Републике Српске. Био је и члан ПЕН-а Канаде који је напустио зоог бомбардовања Србије. Објављивао је у свим значајнијим часописима Србије и бивше Југославије. Сада живи у Торонту и бави се књижевним и научним радом. Уредник је часописа за књижевност и културу Људи говори који излази у Торонту на српском и енглеском језику.
Објавио је и приредио следеће књиге:
Васа Михаиловић, Корифеји /Vaso Mihailovich, , Кorуphaei/, Рашка школа, Београд, 2008. (поезија у прози, на српском и енглеском)
Од Растка до Растка. Антологија српског метафизичког песништва, Графички атеље Дерета и NEА Publishing, Београд – Торонто, 2006;
Казивање у Србици (есеји критика), Удружење књижевника Србије, Београд, 2005;
Роеt Rastko Petrovich, NEА Publishing, Торонто, 2000. (есејистичка биографија на енглеском);
Милорад Микетић, Загризи у длан (поезија), NEА Publishing, Торонто, 2000; ‘
Живко Јевтић, Самосвесши, Постојање и Присност (проза), Народне библиотеке Крушевца и Јагодине, 1996;
Јован Дучић, Истине (метафизичка поезија), Институт за књижевност и уметност и Научна књига, Београд, 1995. и
Откровења Растка Петровића (монографија), Научна књига Београд, 1993;
Романи Борислава Пекића (монографија), Универзитетска ријеч. Никшић. 1989;
Нити Наде {поезија), Багдала Крушевац 1987,
Питомуша {проза), ГИРО, Крушевац, 1987,
Млађи писци братских градова, (зборник) Књижевна омладина, Крушевац. 1978.

ЛеЗ 0005242

Постави коментар