KOНЦЕРТ ИЗ ВИЈЕНЕ / Благоје Свркота

1 децембра, 2012 m950

Панонско море прозирно зелено
У ноћима метеорских киша небески плаво
Моћно испод Алпа, Татра и Карпата
(Не би се постидело чудесног Одисеја
Да је којим случајем лутао по њему)

После дугих годишњих доба
Стрмоглављено кроз ђердапски процеп
Постаде истегнута река Истар
(Док поново не оживи у велику опкољену воду)

На лепом плавом Дунаву
Лепеза углачаних и ланчаних мостова
Један из римскога доба
Извајан из гротла код Кладова

Сенке вечитих стубова
Табла као мит
Траг од Трајана
Једног од царева са топлих извора
Који имају златоносни Пек и свемирски Ртањ
Црвенкасто вино Виминацијума
И много црнога угља

Не бојим се урока
(Нека утрну виртуелне гласине)
Не бојим се среће
(Нека влада чудесни мир виолина)
И нећу да мислим на Радецки марш
Којим се печати новогодишњи осмех
Радосног почетка и срећног краја
Земље и неба и васцелог света
Превртљивог времена и топлог завичаја

Искре не престају да зраче
Песме стварају покрет
У руменилу страсти вртлози трају
На Калемегданској тврђави
Ода љубави и бескрају

Памтићу те целога живота
Као сунчане сказаљке петроварадинског сата
Као лутку од свилених крпа
Као кућу од злата и крхких карата

На лепом плавом Дунаву
Новогодишњи концерт из Вијене
Белуци на таласима који се њишу
На ослобођеном споју бришу
Овоземаљске тајне вирова
Штраусових валцера и Бахових фуга

То је привид за срећу
Што исијава из косе твоје
Што извире из тајних дубина реке Инн
Чије су обале као двосекла затегнута струна
Која води Јасона и Аргонауте до златнога руна

На лепом плавом Дунаву
Нема ни почетка ни краја
Таласима, судбини и звездама
Хороскопима добра и зла
Метеорима и кометама
И притоци која се зове Тиса

У којој је са три дна богати ковчег великог Хуна
Kојег су волеле Римљанке и друге жене
У врелим термама царске Равене
(Атила је умро на дан свог венчања)

Од Шварцвалда до Црнога мора
Станују дуга сећања
Радосне арије и страст у загрљају
Као испред моћне воћке у Божјем рају
Када је љубав занела човека и жену
И у памћење унела успомену
Која путује кроз артерију и вену безвремену

На лепом плавом Данаву
Рибари се радују
Вибрацијама моћне воде
Умивени лептири плешу последње откуцаје
Бродаре уздиже хармонија у поретку птица
Путници као срећници
Између неба и земље
Између сна и дана
Откривају изворе Штраусових старих рана

На лепом плавом Дунаву
Пун великог јада, неутешан,
Костић је испевао последњу строфу
Santa Maria della Salute
(И радостан послао телеграм штампару из Новога Сада)

Небо је било ведро
Венеција је занавек обасјала Ленку
Милост је умила Лазине страсне снове

На лепом плавом Дунаву
Никле су цркве нове
Исто једна на војвођанској страни
Тo су апостоли
Са Сином Божјим на тајној вечери

____________________________ Из пропратног писма аутора

Драги Мирко, Шаљем Ти Концерт из Вијене, настао у путовању кроз артерију и вену безвремену, с надом да ће ти се допасти и да ћеш га на светлост дати.Ту је и фотос са Сајма књига снимљен објективом нашег уваженог Зокса. С дубоким поштовањем, много поздрава од Благоја Свркоте