Мирослав Димитријевић

ЗНАЦИ

Коме ли Господ
Сву ту радост даје:
Воћар кад-тад умре
Ал воћњак остаје

Не од љутог мраза
Већ од летњег жара
Црвени се румени
Море јабучара

А над воћњаком
И снежак се вајка:
Берићет необран
Покрива као мајка

За јабуком нико
Више не посеже:
Зима обра људе
И плод им сажеже

Ово богме никад
Нису добри знаци:
Кад се села беру
Кано и воћњаци

ГЕНИЈЕ

Дорастао до звезда а остао мали:
Таква зла коб песнику на леђа се свали

С дететом у срцу
И с царем у глави
Хтеде свој језик
И род да прослави

На столу му последњи стих узвишен:
„Хвала Ти Боже умирем понижен“

У буџаку гробља
под глог и купине
Покопаше га
на међи отаџбине

„Отишао је геније – зар то нисте знали“
„ Да смо знали
пре бисмо га
у гроб отерали“

ЧЕТВРТИ САН СА ПТИЦАМА

Голубови и гугутке
На тргове слећу ћутке

Људи их са длана хране
Са екрана креште вране

Славуји и штиглице
Разоноде кукавице

Птичји народ зоба мрве
Хвата мушице и црве

Али у тој општој граји
Завладаше папагаји

Сова ћути мудро гледа
Савршенство од нереда

СВЕВИДЕЛО

Свиће зора свемогућа
Изнад дола
Изнад бола
Изнад кућа
Изнад сваког достигнућа
Свиће светлост свемогућа

Пламти зора понад прућа
Понад драча
Понад плача
Понад луча
И прегнућа
Понад сваког издигнућа
Сија Божија Света Кућа

Блиста да је свако види
Ко не види
Да осети
Ко осети
Да се сети
Да то сија Глагол Свети
Што ће вечност огрејати

Полилеј небеске куће
Блиста Божје Васкрснуће
У сузици
У зеници
У кашици
У зделици
На језику
На усници
Траг Светлости Распетога
Вечно Слово – Вечног Бога
Који пише књигу живу
Врх доброте и красоте
Врх врхова
На врх пера
И наизуст
Сија вера спасоносна

Храни гладне срца посна
Душе посне
Богоносне
Божје капи
Медоносне
Храни љуби воли брани

Блиста вера свемогућа
Из очију
И из плућа
Руди зора
Надмогућа
Истог часа – Свебудућа

Из човека: из лелека
Што протиче
Као река
Без корита
И без века
Од извора
Без увира
Од почела
Преко чела
Заблудела
Невидела
До Божјега Дела Врела
Свечовека – Свевидела

Свиће зора свемогућа
Од Божјега
Надахнућа
Од светлосног
Златног прућа
Колевка се нова плете
Сина Божјег-Престо Кућа

Што нас скупља из беспућа
Од трунчице
До пепела
Од рођења
Погинућа
До Новога Васкрсења
До следећег Воздвижења

Свиће зора Боготворна
Благотворна
Неуморна
Чарна
Зарна
Свељубавна и нестварна
Али стварно несаздајна

Свиће зора не што мора
Не што треба
Не што хоће
Руди небо као малина као воће
Зри и крило од славуја и тетреба

Свиће зора врх тимора
Врх помора
И умора
Изнад јеле
Зеленгоре
Свиће трошка Благовести
Њоме да се свет причести:

Из путира Божјег мира:
Све уморно
Све суморно
Посустало
Попадало
Да и слепи се окрепи
У врлети и у степи

У таласу усред биља
Зрачак око
Благосиља
Стручак сјаја
Из бескраја
Грумен зора ил нафора
Причешће за сваког створа

Који нема одговора:
Што Бог љуби
И злотвора
Чистунице
Као и злице
Издајнике и грешнике
Анђеле и несмајнике

Божји божур кад засија
Изиђе из рупе
Змија
Зло долија
Као лија
Само Бог зна шта се збива
Роса зору кад умива:

Подобри се зло невоља
Тече злато
Преко поља
Божија
Драговоља
Што би внутра-сад је споља
До цара се диже гоља:
Свемилосна Божја воља

Свитну зора попут хица
Свакој тами:
Умрлица
Свакој чами:
Радосница
Дражесно и синџир звецну
И птичица грабљивица

Засја лице вечног роба
Плен се макну
Из свог гроба
Вериге се
Поломише
Небеса се отворише
Душе с Христом се верише

ЦАР НАГЛАВАЧКЕ

На њему нема црвених чизама:
Ал му свод звездани тек сад под ногама

Наопако обешен лиже горку траву
Али гледа небо не дижући главу

Да је на престолу ово вежбао често
Одавно би легло све на своје место

Смотри бивше слуге и од срца жали
Што га раније нису извешали

Сад на круни држи Земљин глобус цео
У лицу као млади зумбул поплавео

Једино се козе од њега не грозе
Брсте му уши: лишће царске лозе

А син превратник Божју милост стиче:
Жезлом тера козу-досадно марвинче

= извор: из необјављених рукописа песничких књига, и објављених – Мирослава Димитријевића „Срећан крај“ и „Златно доба“
= сажета био-ниблиографска белешка о аутору:
Мирослав Димитријевић (1950. Рашевица) је књижевник, публициста, новинар, есејист, историограф, књижевни критичар, антологичар и сакупљач народних умотворина.Објавио је око седамдесет дела: песама, прича, романа, монодрама, сатире, монографија, антропогеографских и историјских студија, есеја, беседа, антологија, народних умотворина и песама за децу. Димитријевићеве књиге објављивали су најпознатији и најугледнији издавачи Србије и Југославије …
Покренуо је и уређивао као главни и одговорни уредник следећа гласила: први параћински часопис за књижевност, уметност и културу „Дани“, први приватни лист за беседништво после Другог светског рата „Агапи“, три серије параћинског листа „14 дана“ и „Параћинских 14 дана“, подлистак „Ђачки дани“, први српски приватни сатирични часопис „Голаћ“ и едицију „Прва књига“ у Параћину….
Водио је три издавачке куће – Књижевну келију „Свети Сава“, Издавачко предузеће „Захарије Орфелин“ и ИКАД и био је, такође, одговорни уредник у Издавачком предузећу „Вук Караџић“ у Параћину.
Покренуо је књижевне манифестације: Песничка олимпијада, Светосавски песнички маратон, Српска духовна академија, Сатирични фестивал „Лакини дани“, Вече хумора и сатире… Такође је један од организатора Републичког „Турнира духовитости“, на коме је екипа Параћина освојила прво место у Србији, у сезони 1998/99. године, играјући његову комедију, и у његовој режији, „Параћински ТВ Гневник“. Бавио се и режијом многих значајних манифестација и приредби.
Дела: НЕХАЈ КЛАТНА (песме), „Вук Караџић“, Параћин, 1972.
МОЈИ СВЕМИРСКИ ПРЕЦИ (песме), СИЗ културе, Параћин, 1975.
ВЕЛИКА ПОСТЕЉА (песме), „Вук Караџић“, 1976.
ПРОЛЕПШАЈ СЕ ОД ПЕСМЕ (зборник песама), СИЗ културе, Параћин, 1980.
ПРЕПОРУЧЕНА ПОШТА (песме), у оквиру трокњижја „Зидање воде“, СИЗ културе, Параћин, 1982.
ДУГА НАД ЗАВИЧАЈЕМ (зборник песама), СИЗ културе, Параћин, 1982.
ДОСОЉАВАЊЕ АНЂЕЛА (песме), Књижевно друштво „Развигор“, Пожега, 1985.
ГЕНЕРАЛНА ПОПРАВКА (песме), „Реч младих“, Титово Ужице, 1986.
СЕДМОГЛАВА (песме), „Логос“, Параћин, 1986.
АФОРИЗНИЦА, (афоризми), КК „Мирко Бањевић“, Параћин, 1987.
ЖЕЖЕНО (епиграми), „Вук Караџић“, Параћин, 1987.
ДУГА НАД ЗАВИЧАЈЕМ (зборник поезије) СИЗ културе, Параћин
ВОДЕ ВЕТРОВИТЕ (народне умотворине из Поморавља), „Светлост“, Крагујевац и „Вук Караџић“, Параћин, 1987.
ТЕЧНА ПШЕНИЦА (хаику), Хаику клуб „Мацуо Башо“, Кула, 1987.
ТЕЧНА ПШЕНИЦА (хаику), превод на јапански, 1987.
АНТОЛОГИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ХАИКУ ПОЕЗИЈЕ, објављивана у листу „14 дана“, Параћин, (1987)
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА, објављивана у листу „14 дана“, Параћин (1987)
ХРЕБ (песме), „Вук Караџић“, Параћин, 1989.
СВРБИЈА (афоризми), „Вук Караџић“, Параћин, 1990.
ПОКАЗНИ ДАН СМРТИ (роман-књижевна пирамида), „Вук Караџић“, Параћин, 1990.
ШУШУМИГЕ (песме за децу), „Вук Караџић“, Параћин, 1991.
У ДЕМОКРАТИЈУ, НАПРЕД МАРШ, (афоризми), „Захарије Орфелин“, Параћин, 1992.
УДАЈА ВОДЕ (поема), Књижевна келија „Свети Сава“, Параћин, 1993.
ПЕСМЕ (поезија), „Вук Караџић“, Параћин, 1995.
ЗНАМЕНИТИ ПАРАЋИНЦИ (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.
ЗНАМЕНИТОСТИ ПАРАЋИНСКИХ СЕЛА (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.
ЈАВНЕ ЧЕСМЕ У ОПШТИНИ ПАРАЋИН (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.
СТРАНИ ПУТОПИСЦИ О ПАРАЋИНУ (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.
НА ИЗВОРУ РЕЧИ (етимолошка студија), „Вук Караџић“, Параћин, 1996.
ЗНАМЕНИТИ ЋУПРИЧАНИ У ПРВОЈ СРПСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ, (монографија), Скупштина општине Ћуприја, 1996.
ПЛАНА (монографија), Радио-новинско јавно предузеће „Параћин“, Параћин, 1996.
МИРИЛОВАЦ (монографија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1996.
ХРЕБ (изабране песме), „Народна књига“, Београд, 1997.
БЕСЕДЕ (беседе), „Народна књига“, Београд, 1997.
ЗЛАТОУСТИ И ЗЛАТОПОЈЦИ, избор из византијске духовне поезије, емитовано на Радио Параћину у оквиру емисије „Добротољубље“, Параћин, (1998)
Разговори са познатим Србима – Радио издање Радио Параћина, „Добротољубље“, Параћин, (1998)
НОВЕ БЕСЕДЕ, Радио издање Радио Параћина – јутарњи програм – Параћин, (1998)
ДОЊЕ ВИДОВО (антропогеографска и историјска студија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
РАТАРИ (антропогеографска и историјска студија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
МОНОДРАМЕ (монодраме), „Багдала“, Крушевац, 1997.
ГОСПОД ЖЕЉЕН И ЉУБЉЕН (нова србска молитвена поезија-антологија), Књижевна омладине Јагодине, Јагодина, 1997.
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН (монографија), Скупштина општине Параћин, 1997.
АНТОЛОГИЈА ПОМОРАВСКОГ САТИРИЧНОГ АФОРИЗМА-АПСА, „Политика Експрес“, Београд, 1998.
ПАРАЋИНСКИ ТВ ГНЕВНИК (комедија), „Политика Експрес“, Београд, 1998.
СТАРЕ СРПСКЕ МЕРЕ (есеј) сепарат часописа „Дани“, Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 1998.
ДАВИДОВАЦ (антропогеографска и историјска студија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1999.
ЋИЋЕВАЦ СА ОКОЛИНОМ, (антропогеографска и историјска студија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1999.
БУДУЋНОСТ ЈЕ УВЕК ИСПРЕД (монографија), Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 1999.
СПОМЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“, (монографија), Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 1999.
УДРУЖЕЊЕ МС-ВЕЛИКА ПОРОДИЦА (монографија) Параћин, 1999.
БЛЕСАВСКА ШКОЛА (афоризми), Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 2000.
МЛАЂЕ ДРВЕНО ДОБА (поезија), Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 2000.
ПРАВОСЛАВНИ ХАИКУ (антологија), Подружница Удружења књижевника Србије, Јагодина, 2000.
СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПАРАЋИНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ (монографија), Гимназија Параћин, 2001.
КЊИЖЕВНИ ЛЕТОПИС ПАРАЋИНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ, (зборник), Гимназија Параћин, 2001.
ОДРАСТАЊЕ АНЂЕЛА (песме), „Просвета“, Београд, 2002.
САВРЕМЕНИ СРПСКИ АФОРИЗАМ, часопис „Дани“, подлистак „Параћинских 14 дана“ (скраћена верзија), Параћин, 2002.
ЧАСТ СВАКОМЕ, ДЕМОКРАТИЈА НИКОМЕ (афоризми), „Београдска књига“ и „Апостроф“, Београд, 2002.
ПОТОЧАЦ (антропогеографска и историјска студија), Одбор Српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд и Културно-просветна заједница Републике Србије, Београд, 2004.
СРБИ У ПРАИСТОРИЈИ (телевизијски мини серијал РТВ Канал М) Параћин, 2007.
АФРОДИТИН ДАР (хит роман), „Калиграф“, Београд, 2008.
ЉУБАВ БЕЛОГ МОНАХА (хит роман), Удружење књижевника Србије, Подружница Поморавског округа, Београд-Јагодина, 2010.
ДОЊА МУТНИЦА (антропогеографска и историјска студија), Културно-просветна заједница Републике Србије, 2013.
РАШЕВИЦА (антрополошко-лингвистичка и историјска студија), Културно-просветна заједница Републике Србије, Београд, 2012.
ШАВАЦ (антропогеографска и историјска студија), Културно-просветна заједница Републике Србије, Београд, 2012.
ЧУВАРИ ТАЈНОГ БЛАГА, хит роман, (прво издање) Удружење свесловенске учености, Београд, 2011.
ЧУВАРИ ТАЈНОГ БЛАГА (друго издање) едиција „Бестселер“, издавач „Беокњига“, Београд, (2012)
ГАУМАТА, роман, издавач „Легенда“, Чачак, (2012)
САКРИВЕНА ИСТОРИЈА СРБА, историографска студија, Удружење свесловенске учености, Београд, 2011.
АНТОЛОГИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ХАИКУ ПОЕЗИЈЕ, објављивана у листу „14 дана“ Параћин, (1987)
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА, објављивана у листу „14 дана“, Параћин (1987)
НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ (двојезично издање на српском и француском у штампи),
==================== Написали су о Димитријевићу:
Мирослав Тодоровић: „Синтагма Златно доба бремените симболике и семантике насловљава песничку збирку чија лирика је дестилисана до најчистије суштине. У четири циклуса Наглавачке и наопачке, Душе с
Христом се верише, Мречка народ и Песме без глагола веран уклетости певања песник претаче у сликовиту поезију виђење света, живoта, трајања и постојања, па и саме поезије.
Знане истине песник умствено надопуњује сопственим песничким дахом, и духом, симболичке и метафоричке ознаке изражава стиховима есенцијалне садржајности. „ (ЗЛАТНО ДОБА ЗРЕЛЕ ЛИРИКЕ )
Верољуб Вукашиновић: „Песник у свету је, по Мирославу, лаос (изабран за жртву по вољи божјој), вечити свитац и онај „јуродиви што у сваком од нас живи“ са чиме ће се сложити и сваки читалац ове, са надахнућем, састављене збирке песама….“ (ДИМИТРИЈЕВИЋ ЗНАЧАЈАН СРПСКИ ПЕСНИК)
Владан Ракић: „…Димитријевић на правом и истинском сатиричном трагу, сведоче и ови стихови:“ Данас свака бара има свог лађара/ орахова љуска вештог кормилара“, „Данас је и небо препуно морнара/ ал то је све голи мурдар до мурдара“ („Нојева шала“).“ (СВЕТЛОМИСЛЕЋИ ДИМИТРИЈЕВИЋ – СВЕТИОНИК САВРЕМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ )

ЛеЗ 0005240